НОВЕ ОСНОВЕ ПРОГРАМА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
Основе програма предшколског васпитања и образовања (у даљем тексту Основе
програма (https://ecec.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/02/OSNOVE-PROGRAMA-
.pdf) је документ којим се дефинише концепција васпитања и образовања предшколске
деце. Програм је заснован на савременим теоријским сазнањима, међународним
документима образовне политике и примерима квалитетне инклузивне праксе и
програма предшколског васпитања и образовања широм света. У новом програму деца
уче да буду самостална, да се сналазе у различитим ситуацијама, да преузимају
одговорност, уче да на сигуран начин истражују своје окружење, да прихватају друге и
буду прихваћена. Деца се подстичу да примећују свет око себе, да уочавају детаље, да
постављају питања и да буду креативна. Деца учешћем у заједници вршњака, вртића и
локалној заједници уче да буду одговорна према себи, другима и окружењу и да
доприносе заједницама у које су укључена.
Програм се заснива на интегрисаном приступу учењу у којем су деца истински
заинтересована за одређену проблематику, а бавећи се њима смисленим и важним
активностима истовремено развијају компетенције и различите аспекте своје личности,
за разлику од ранијег приступа у којем су програм чиниле активности из различитих
области које су биле мање или више међусобно повезане и наизменично се смењивале.
Предшколско васпитање и образовање, по документу из 2006. године (Правилник о
општим основама предшколског програма, 2006) било искључиво припрема за школу.
Међутим, дошло је до развоја неких нових мишљења према којима би деца на том
узрасту требала да уче кроз игру. Нова програмска концепција истиче да одрасли деци
не нуде готова решења, већ постају партнери у игри. Игра се стимулише и подржава као
најприроднији начин учења, кроз који дете учи да промишља, стиче нова сазнања и
важне животне вештине. Јер циљ овог новог предшколског васпитања и образовања
јесте усмереност на дете.
Дете је јединствено и целовито биће. Свако дете је личност са својим јединственим
могућностима и једнаким правима да се његова јединственост препозна и уважи.
Дете реагује целим својим бићем, његов интелектуални, емоционални, сензо-моторни,
социјални и говорни развој је узајамно условљен и испреплетен. Дете je компетентно и
богато потенцијалима. Оно није само биће потреба, оно поседује потенцијале и
развијајуће капацитете који га чине компетентним учесником сопственог учења и
развоја. Компетентност детета није нешто што дете поседује по себи, нити постигнуто
досегнуто стање, већ се компетентност детета изграђује кроз односе са одраслима и
вршњацима и зависи од квалитета ових односа – колико су они подстицајни и
подржавајући. Да би дете испољило своје потенцијале, оно мора имати адекватну негу
и подржавајућу средину и односе и мора бити заштићено од сваког вида занемаривања
и злостављања. Дете је активни учесник заједнице вршњака и одраслих. Дете је
социјално биће, природно усмерено на односе са вршњацима и одраслима. Дете је
активни учесник у друштвеним односима и процесима у породици, дечјем вртићу и
заједници којој припада и својим учешћем доприноси обликовању те заједнице.
Вртић као место заједничког живљења у коме се подршка учењу и развоју деце
остварује кроз заједничко учешће деце и одраслих као аутентичних људских односа и
заједништва у ситуацијама, догађајима и активностима које за њих имају смисла.
Васпитно-образовна пракса вртића се одвија као процес заједничког учења деце и
одраслих кроз који одрасли и деца заједнички конструишу знања и разумевање себе и
света, а не као примена програма на децу према унапред испланираним појединачним
активностима и издвојеним садржајима подучавања.
Општи циљеви Основа програма (2018, 11)
➢ Да сва деца предшколског узраста, кроз подршку њиховој добробити, имају
једнаке могућности за учење и развој.
➢ Да учешћем у програмима деца имају прилике и могућности да буду срећна, да
се осећају задовољно, остварено и прихваћено, да граде односе поверења и
уважавања, блискости и пријатељства.
➢ Да деца развијају диспозиције за целоживотно учење као што су отвореност,
радозналост, отпорност (резилијентност), рефлексивност, истрајност, поверење у
себе као способног „ученика” и позитивни лични и социјални идентитет, чиме се
постављају темељи развијања образовних компетенција.
➢ Да деца учешћем у програмима имају прилике да упознају, истражују
преиспитују различита подручја људског сазнања и делања, различите продукте
културе и начине грађења и изражавања значења.
➢ Да породице имају могућности и прилике да бирају, активно учествују у
васпитању и образовању своје деце на јавном плану, да освесте своје потребе и
капацитете и развијају родитељске компетенције.
➢ Да васпитачи, сестре-васпитачи, стручни сарадници и сарадници, стручњаци из
различитих области и други практичари имају прилику да испоље своју
аутономију, креативност и професионалност као и проактивно заступање
интереса деце и породица.
➢ Да дечији вртић и друга окружења у локалној заједници (школа, центри културе,
спорта и рекреације, отворени простори, друге институције локалне средине)
постану простори заједничког учешћа деце и одраслих у учењу и грађењу смисла,
кроз дијалог и узајамну подршку.
➢ Да се васпитачи, стручни сарадници и стручњаци других профила, истраживачи,
носиоци образовне политике и сви који се баве предшколским васпитањем и
образовањем повезују у истраживачку заједницу која кроз истраживања и
узајамну подршку гради квалитет предшколског васпитања и образовања.
Нове Основе програма- „Године узлета“, потенцирају да децa буду самосталнија, да
се сналазе и различитим ситуацијама, да преузимају одговорност, да на сигуран начин
истражују своје окружење да прихватају друге и буду прихваћена.